Vodič za dekubituse

Šta je dekubitus?

Uobičajena mesta nastanka dekubitusa

Tipovi tkiva koji se mogu javiti kod dekubitusa

1. Nekrotično (mrtvo) tkivo

Crne ili braon boje; može biti adherirano (pričvršćeno) za kožu (tvrdo i suvo) ili meko i vlažno.

2. Naslage

Nastaju kao nusprodukt inflamatorne (zapaljenske) faze zarastanja rane – sadrže ostatke fibrina, leukocita, mrtvih i živih ćelija i proteinskog sadržaja. Žute su ili bele boje, obično vlažne ali mogu biti i suve i adherirane za kožu. Mogu izgledati kao debela ostrva naslaga ili tanak sloj na površini rane.

3. Nezdrave granulacije

Tipično tamnocrvene boje; često krvare na dodir i jako su osetljive.

4. Zdrave granulacije

Predstavljaju novoformirano tkivo; svetlocrvene boje, vlažno i sjajno; jagodičaste strukture.

5. Epitelno tkivo

Bledo je ili belo. Ono se širi od ivica rane ka sredini, a u početku može biti osetljivo.

Klasifikacija dekubitusa

1. stadijum dekubitusa

Kontinuitet kože nije prekinut a prisutno je lokalizovano crvenilo koje na pritisak ne pobeli. Može biti malo drugačije boje kod osoba sa tamnom kožom. Prisustvo crvenila koje pobeli ili promene u osetljivosti kože, temperaturi ili čvrstini kože može da prethodi vizuelnim promenama. Promene u boji kože ne uključuju braonkasto-bordo obojenost; ovakava promena boje može ukazivati na povredu dubokog tkiva.

2. stadijum dekubitusa

Nastaje otvorena rana. Na dnu rane nema mrtvog tkiva, rana je roze ili crvene boje, vlaži a takođe se mogu javiti otvoreni ili neotvoreni plikovi ispunjeni seroznim sadržajem. Masno tkivo ili dublji slojevi tkiva nisu vidljivi. Granulaciono tkivo, kao ni naslage mrtvog tkiva nisu prisutni. Ova oštećenja kože najčešće nastaju kao posledica nepovoljne mikroklime i trenja u područjima karlice i peta.

3. stadijum dekubitusa

Masno tkivo je vidljivo, vidi se granulaciono tkivo, a često i savijene ivice rane. Mogu biti prisutne naslage mrtvog tkiva i druge nečistoće. Dubina oštećenja tkiva varira zavisno od anatomske regije. Na delovima tela sa većom količinom masnog tkiva mogu se formirati duboke rane. Takođe se mogu javiti džepovi i sinusi (kanali, šupljine) u tkivu. U ovom stadijumu ne vide se omotači mišića, mišići, tetive, ligamenti, hrskavica, kao ni kosti. Ukoliko naslage mrtvog tkiva i drugi proizvodi raspada tkiva onemogućavaju procenu stepena oštećenja tkiva ispod, radi se o dekubitusu nedefinisanog stadijuma.

4. stadijum dekubitusa

Vidljivi su mišićni omotači, mišići, tetive, ligamenti, hrskavica ili kosti. Mogu biti prisutni mrtvo tkivo i naslage. Savijene ivice rane, džepovi i šupljine u tkivu su često prisutni. Dubina rane varira od anatomske regije. Ukoliko se zbog prisutnih naslaga ili mrtvog tkiva ne može utvrditi stepen gubitka tkiva, radi se o dekubitusu nedefinisanog stadijuma.

Nedefinisani stadijum

Potpuni gubitak kože i potkožnog tkiva pri čemu stepen gubitka tkiva ne može biti definisan jer je dno rane prekriveno naslagama i mrtvim tkivom. Kada se naslage uklone, najčešće se utvrdi da se radi o dekubitusu III ili IV stadijuma. Stabilni eshar (suv, adheriran - pričvršćen za ranu, intaktan, bez crvenila i fluktuacije ispod) na ishemičnim (nedovoljno prokrvljenim) ekstremitetima ili petama ne bi trebalo razmekšavati i uklanjati.

Povreda dubokog tkiva

Manifestuje se kao intaktna ili oštećena koža sa lokalizovanim površinama sa perzistentnim (trajnim) crvenilom (tamnocrveno, bordo ili ljubičasto) koje ne bledi, ili sa odvojenim površinskim slojem kože (epidermom) ispod kog se nalazi tamno dno rane ili plikovi ispunjeni krvlju. Bol i promena u temperaturi kože često prethode promeni boje kože. Promene u boji kože mogu drugačije da izgledaju kod osoba sa tamnijom kožom. Povreda tkiva nastaje kao posledica intenzivnog/produženog dejstva pritiska i trenja na mestu kontakta mišića i kosti. Rana može brzo da napreduje i tada postane vidljivo realno oštećenje tkiva, a može se završiti i bez gubitka tkiva.*

Oštećenje tkiva izazvano viškom vlage (nije isto što i dekubitus)

Oštećenje kože izazvano viškom vlage nastaje kao posledica produženog izlaganja različitim izvorima vlage, uključujući urin, stolicu, znoj, sadržaj koji curi iz rane, mukus (sluz) i pljuvačku. Različita stanja mogu uzrokovati nastanak oštećenja, uključujući dermatitis usled inkontinencije, dermatitis u genitalnim pregibima, dermatitis usled viška vlage na koži oko rane, ili dermatitis nastao usled viška vlage oko stome. Važno je prepoznati razliku između dekubitusa i oštećenja tkiva izazvanog vlagom. Ipak, takođe morate imati u vidu da kada se jednom desi oštećenje tkiva usled vlage, raste rizik od nastanka dekubitusa, kao i rizik od razvoja infekcije.

Prevencija – sprečavanje nastanka dekubitusa

Smernice za tretman dekubitusa – primena gaza za rane